Почетна‎ > ‎

Шта је ученички парламент?

Ученички парламент је законом загарантована формална институција, која ученицима омогућава демократски начин удруживања ради заступања интереса свих ученика у школи, као и учешће ученика у доношењу одлука које се њих непосредно тичу.

Због чега је значајно постојање ученичких парламената?

  • Због тога што гарантује основне слободе ученика, кроз остваривање права на слободу говора, изражавања, слободу удруживања, слободу изражавања сопственог мишљења...
  • Ученички парламент омогућава лични развој ученика.
  • Пружа могућност колективног одлучивања кроз ученичке парламенте и доприноси побољшању атмосфере и живота у школи.
  • Ученички парламент доприноси развоју колективног односа и изградњу партнерства са наставницима, стручним сарадницима, директорима и органима школе.
  • Ученички парламент је место које омогућава сарадњу, уважавање различитих аргументација и ставова.
  • Ученички парламент подразумева усвајање демократског знања и вредности, кроз прихватање различитости.
  • Ученички парламент омогућава развој демократске културе.
  • Ученички парламент омогућава бољу комуникацију и подстиче доношење заједничких одлука прихватљивих за све стране.

Зашто је битно да ученици буду укључени у процес одлучивања кроз ученичке парламенте:

  • Зато што ученици најбоље разумеју своје потребе.
  • Зато што најбоље препознају своје проблеме и проблеме својих вршњака те у том смислу могу да омогуће школи да им што боље изађе у сусрет.
  • Зато што ученички парламент пружа могућност учешћа свих ученика без обзира на расну, верску, националну, имовинску или полну припадност.
  • Зато што се кроз ученички парламент лакше чује глас свих група и подгрупа у школи било да су у питању избеглице, интерно расељена лица, мањинске групе или лица са сметњама у развоју.
  • Зато што млади треба да учествују у процесу одлучивања, јер на тај начин јачају своје самопоуздање и постају одговорне личности.
  • Зато што ће се школске одлуке боље и спремније реализовати.
  • Зато што се развија демократско друштво и праведније уређује школски живот.
  • Зато што се тако побољшава однос и сарадња између ученика и наставника, васпитача или стручних сарадника.
  • Зато што то утиче на њихову бољу информисаност.
  • Зато што на тај начин они могу да подстакну активније учешће родитеља у школском животу.
  • Зато што са својим идејама могу да покрену и реализују пројекте у сарадњи са органима школе.
  • Зато што могу да покрену питања значајна за ученике у локалној заједници.

Добробити од оснивања ученичких парламената

  • остваривање права гарантованих међународним и националним документима
  • прихватање права и одговорности
  • уважавање личности ученика
  • свестран развој ученика
  • искуство тимског рада
  • учење о различитости и недискриминаторском понашању
  • јасна и благовремена информисаност свих ученика
  • могућност утицања на одлуке битне за ученике
  • квалитет сарадње између ученика и наставника
  • веће задовољство радом и животом у школи

Шта је натачно, а прича се...

  • Ученички парламент омогућава више права за ученике, а мање за наставнике!
    НЕ. Формирање ученичких парламената не представља губитак ауторитета код наставника, већ представља могућност за остваривање основних људских права и утиче на бољу међусобну сарадњу између наставника и ученика.
  • Ученицима је дато право да организују парламент, а они нису спремни да прихвате сопствену одговорност.
    НЕ. Права се никоме не дају, она свакоме припадају од момента рођења. Ученицима је на основу националних и међународних докумената омогућено да се удружују ради учешћа у доношењу одлука. Залажући се за остваривање сопствених права ученици у себи развијају осећање одговорности и поштовање права других.
  • Ученици нису довољно компетентни да учествују у доношењу одлука које се тичу живота у школи!
    НЕ. Ученици су довољно зрели да сами препознају своје основне потребе, а самин тим и одлуке које су важне за њих, што их чини успешнијима прилоком доношења одлука. Заинтересованост свих страна за доношење битних одлука у школи је подједнако важна како за ученике тако и за наставнике.
  • Парламент омогућава ученицима слободу да раде оно што желе!
    НЕ. Циљ формирања ученичких парламената не значи потпуну слободу чињења за ученике. Ученицима се кроз ученичке парламенте пружа могућност да се удружују и учествују у доношењу одлука, а самим тим уче да њихова права имају ограничења и да приликом остваривања сопствених права не смеју да угрожавају права других.
  • Могућност организовања ученичких парламената представља додатну обавезу како за наставнике, тако и за ученике!
    НЕ. Ученички парламенти смањују обавезе, јер утичу на време које се троши на сучељавање различитих ставова и решавање конфликтних ситуација. А утиче и на каналисање слободног времена кроз активности које доприносе задовољству рада и живота у школи.
  • Ученички парламент је место где се решавају сви проблеми!
    НЕ. На састанцима ученичких парламената треба изнети различита мишљења и истаћи проблеме ученика. Међутим, неки проблеми превазилазе оквире деловања парламента и у таквим ситуацијама неопходно је обратити се наставнику, директору, стручном сараднику или неком другом надлежном органу.
  • Представнике ученичких парламената чине само ученици са одличним успехом!
    НЕ. Да би ученички парламент функционисао није неопходно да његови представници буду само најбољи ученици у школи. То што неко има одличан успех не мора да значи да ће да буде и успешан парламентарац. Да би били успешни, представници парламента, ученици треба да буду отворени, комуникативни, информисани, сигурни у себе, спремни да прихвате различитости, да имају могућност самоконтроле, објективности и реалности.
  • Ученички парламент захтева додатна материјална / финансијска средства од стране школе.
    НЕ. Једна од активности ученичких парламената је и могућност подношења и реализације различитих пројеката, кроз које могу да остваре жељене активности. За организацију ученичких парламената потребна је само добра воља и сарадња свих у школи.
  • Представници ученичког парламента самоиницијативно доносе одлуке, које су само у њиховом интересу.
    НЕ. Изабрани представници представљају и заступају све ученике школе. Поверење које им је указано на изборима правдају доношењем одлука које су у интересу свих ученика, без дискриминације. Учешће у доношењу одлука не поистовећује се са апсолутном самосталношћу у доношењу одлука.
Процес колективног одлучивања подразумева да мишљење сваког ученика мора утицати на доношење коначне одлуке.
НЕ. Изражавајући сопствено мишљење треба имати у виду да то право имају и други. Сваки ученик који очекује да његово мишљење буде саслушано и уважено, мора то чинити и у односу на друге. Учешће у процесу одлучивања не значи, да мишљење мора нужно утицати на доношење коначне одлуке. Процес заједничког одлучивања подразумева размену и сарадњу кроз активно слушање, уважавање и поштовање, а не однос победника и губитника.